Selen, Vitamin C

Upoznajmo se bolje sa antioksidantima i slobodnim radikalima

upoznaj-se-sa-antioskidantima

Kada pričamo o antioksidantima, uglavnom spominjemo u kojoj hrani se nalaze, ali ne i šta oni tačno rade u našem telu i zašto su toliko važni za naše celokupno zdravlje. Jedna od prvih stvari na koju pomislimo kada se pokrene priča o antioksidantima jesta da nas čuvaju od slobodnih radikala.

I to je tačno.

Da li to onda znači da su slobodni radikali štetni i da nikako ne treba da budu prisutni u našem telu?

To već nije tačno.

Naše telo normalno proizvodi slobodne radikale. I ono po čemu su oni karakteristični jeste da sadrže kiseonik, učestvuju u pocesima oksidacije i imaju neparan broj elektrona. Naše imune ćelije koriste slobodne radikale u borbi protiv patogena, i upravo zbog toga, oni treba da budu prisutni u našem telu, ali u određenom broju.  Tačnije, njihov broj mora da bude u ravnoteži sa količinom antioksidanata.

Zašto?

Kada postoji ravnoteža, antioksidanti, koji imaju višak elektrona, „pozajme“ nedostajući elektron slobodnim radikalima i stabilizuju ih.  Međutim, kada antioksidanata nema dovoljno u telu, ravnoteža se naruši, slobodni radikali su u višku, i jednostavno, ne mogu da budu stabilizovani antioksidantima.

antioksidantima-i-slobodnim-radikalima

Tada nastaje oksidativni stres

Zamislite da je jedan lep paradajz naša ćelija kada su slobodni radikali i antioksidanti u ravnoteži. Kako se ta ravnoteža menja, i lagano raste broj slobodnih radikala, naš lepi paradajz počinje polako da truli, dok ne istruli u potpunosti. Odnosno, ako se prebacimo na ćelije, dok ćelija ne umre.   U toj situaciji količina slobodnih radikala je do te mere uvećana, da oni počinju da napadaju masno tkivo, proteine u našim ćelijama, i nasledni materijal, odnosno DNK. Što rezultuje nastankom bolesti modernog doba: šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska, srčanih bolesti, ateroskleroze, neurodegenerativnih bolesti, poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti,  starenja ćelija i nastanka određenih tipova karcinoma.

Okidači za nastanak oksidativnog stresa, mogu da budu razni: zagađenje vazduha, cigarete i alkohol, nedovoljno fizičke aktivnosti, ali i neadekvatna ishrana i suplementacija.

Šta je to što svako od nas može da uradi da smanji količinu slobodnih radikala i vrati ih u ravnotežu sa antioksidantima?

Odgovor je jednostavan: da poveća količinu antioksidanata u našem telu, sinergijom adekvatne ishrane, i suplementacije. Uravnotežena, zdrava ishrana je preduslov zdravlja. Nažalost, živimo u vremenu kada ne uspevamo, hranom da unesemo sve ono što nam je potrebno. Zato je u današnje vreme, kombinacija suplementacije i adekvatne hrane najbolji način da se zaštitimo od oksidativnog stresa i svih bolesti do kojih on dovodi.

najbolji-vitamini-i-minerali

Jedan od najmoćnijih antioksidanata je vitamin C. Ali u adekvatnoj dozi, a to je doza do 1000 mg dnevno. Još bolji izbor je vitamin C obogaćen ekstraktom ploda acerola, gde je antioksidativno dejstvo dodatno pojačano. Pored vitamina C, neophodni su i minerali, selen i cink.

Selen učestvuju u metaboličkim reakcijama u jetri, i neophodan je za adekvatnu funkciju antioksidativnih enzima u jetri, dok je cink prisutan u preko 300 enzimskih reakcija u organizmu. Pored toga što učestvuju u enzimskim reakcijama, selen i cink imaju protektivno i reparativno dejstvo.

Oni popravljaju defekte na nivou naslednog materijala DNK, nastale usled oksidativnog stresa, i imaju protektivno dejstvo u nastanku određenih oblika karcinoma. Sve više studija usmerava svoja ispitivanja upravo ka uticaju suplementacije selenom i cinkom u odbrani od oksidativnog stresa i njihovom anti-kancerogenom delovanju.

Autor: Katarina Bajec

 

Ostavite komentar

Tvoja adresa neće biti objavljena niti prosledjivana. Neophodna polja su označena *