Sigurno među svojim prijateljima imate vegeterijance, ili ste sami odabrali ishranu bez mesa. Ukoliko je to slučaj, onda ste upoznati sa večitim predrasudama koje naš mentalitet – navikao na bogate trpeze na kojima se uvek nađe meso – suprotstavlja ovom načinu života. A vegetarijanstvo upravo to jeste – stil života. U Srbiji je samo možda veganima komplikovanije da uživaju u svom izboru. Naime, veganstvo je prirodni produžetak vegetarijanstva i dok vegetarijanci odlučuju da ne jedu životinje, vegani izbegavaju da jedu i mlečne proizvode, jaja i med, kao i da nose krzno, kožu, vunu, paperje, ili koriste kozmetiku i hemijske proizvode testirane na životinjama.
A to je, priznaćete, na Balkanu pravi izazov!
Pre svega, važno je znati da konzumacija mesa nije jedini vid okrutnosti prema životinjama. Ispijanje mleka ili konzumacija jaja takođe ugrožava život životinja jer, komercijalno uzgajane mlečne krave i kokoške nosilje, na industrijskim farmama ili u slobodnom uzgoju, svoj kratki život provode u nehumanim uslovima.
Uzgoj životinja u industriji hrane uzima razoran danak i na samoj zemlji i životnoj sredini. Za početak, hrana za životinje na farmi zahteva zemljište, vodu, đubrivo i druge resurse koji bi se inače mogli direktno koristiti za proizvodnju ljudske hrane. Pritisak za sve većim prinosima ubrzava eroziju gornjeg sloja tla na našim poljoprivrednim zemljištima, čineći zemljište manje produktivnim za uzgoj useva, dok je životinjski otpad iz velikih tovilišta i fabričkih farmi vodeći uzrok zagađenja podzemnih voda i reka.
Ovo su zaista važno faktori i dovoljni razlozi da pređemo na vegansku ishranu. Čak i ukoliko izuzmemo najvažniji, a to je zdravlje organizma!
Veganska ishrana zaista pruža brojne prednosti životima životinja, životnoj sredini, ali i našem zdravlju. Konzumacija masti i proteina životinjskog porekla direktno je povezana sa srčanim oboljenjima, karcinomom debelog creva i pluća, osteoporozom, dijabetesom, bolešću bubrega, hipertenzijom, gojaznošću i nizom drugih zdravstvenih stanja. Za početak, kravlje mleko sadrži idealne količine masti i proteina za mladu telad, ali za ljude je to ipak previše. Takođe, jaja imaju više holesterola od bilo koje druge hrane. Samim tim, jaja u ishrani su izuzetno veliki faktor koji doprinosi kardiovaskularnim bolestima.
Sa druge strane, veganska ishrana, poput integralnih žitarica, povrća, voća i mahunarki, sadrži malo masti, ne sadrži holesterol i bogata je vlaknima i hranljivim materijama. Vegani sve neophodne proteine mogu dobiti iz mahunarki (npr. pasulj, tofu, kikiriki) i žitarica (npr. pirinač, kukuruz, hleb od celog zrna pšenice i testenine). Kalcijum crpe iz brokolija, kelja, zelja, tofua, obogaćenih sokova i sojinog mleka, a gvožđe iz slanutka, spanaća, pasulja i proizvoda od soje…
Ukoliko se pažljivo isplanira, veganska ishrana apsolutno može obezbediti sve hranljive materije koje su organizmu potrebne za pravilan rad i razvoj.
Hajde da vidimo koji su to najčešći razlozi prelazska na vegansku ishranu. Većinom je glavni motiv zdravlje, pored brige za životinje i prirodu. Veganski način ishrane postaje sve popularniji i prihvaćeniji u celom svetu, menjajući uvrežena stanovišta o zdravoj i balansiranoj ishrani.
Naravno, ovaj režim zahteva podrobnu edukaciju kako bi ishrana dala najbolje rezultate. Od samog početka, važno je dobro kombinovati namirnice kako bi se kreirala ishrana koja zadovoljava sve potrebe organizma za neophodnim hranljivim materijama, esencijalnim masnim kiselinama i ostalim nutrijentima.
Zato se na samom startu ove odluke preporučuje sastavljanje liste voća i povrća i upoznavanje sa njihovim sastavom. Na red zatim dolaze orašasti plodovi i semenke koje u sebi sadrže važne, zdrave masnoće, kao i mahunarke i žitarice (posebno pseudožitarice) prepune esencijalnih masnih kiselina i biljinih proteina.
Kao sledeći stepenik u ovoj važnoj životnoj promeni obično bude prelazak na sirovu hranu, odnosno izbegavanje termički ili bilo kako drugačije obrađene hrane, u funkciji očuvanja zdravlja i vitalnosti. Ali, hajdemo redom.
Dakle, kako početi sa veganstvom?
Sam početak ovakvog režima je prilično zahtevan. U suštini, on zahteva da se preko noći odreknete namirnica na koje ste navikli i koje se nalaze svuda oko vas. Veganstvo zahteva da se, pored mesa, izbace i jaja, sirevi, riba, mleko… Savet stručnjaka je da taj prelazak bude što lakši i to tako što ćete izbacivati namirnicu po namirnicu i tako dozvoliti svom telu da se adaptira na nov režim.
Sasvim je normalno da vam na početku bude malo teže da iskombinujete ukuse u okviru dozvoljenih namirnica, i na taj način kreirate balansirani jelovnik zbog kog vaše telo neće pretrpeti stres.
Zato je idealno da odmah na startu konsultujete veganski kuvar, kako bi vas inspirisao i pružio vam recepte za zdravu ishranu na veganski način.
Predlažemo da vaš prvi izbor bude domaća hrana, pripremana kod kuće. Na taj način ćete biti sigurni da ste uneli dovoljno hranljivih materija i da ste napravili idealnu kombinaciju namirnica. Birajte hranu bogatu visokim sadržajem biljnih proteina kao što su sočivo, pasulj, mahune, a uvrstite i takozvano „biljno meso“. Postoje razne veganske zamene za meso, kao što su sojine ljuspice, odresci, komadići, burgeri, tofu, sejtan; ali ih ne treba konzumirati prečesto.
Kada naučite da uspešno kombinujete biljne proteine, zadovoljićete sve potrebe organizma. Uvrstite u redovne sastojke i žitarice, koje su u kombinaciji sa proteinima prava stvar.
Mnogi „zeleni“ vegani pokleknu pred ugljenim hidratima koji neretko čine osnovu jelovnika vegana početnika. Kao što smo napomenuli, zdrava veganska ishrana treba da se bazira na proteinima, te oni moraju da zadovolje 15% ukupnog dnevnog unosa hrane.
Jedan od trikova je da pojednostavite obroke. Naime, kombinovanje namirnica u veganskoj ishrani nije komplikovano. Kreirajte jednostavne i čiste obroke bez mešanja sa prerađenim namirnicama. Na primer, možete kombinovati pasulj i pirinač ili humus, slanutak možete pripremati sa batatom, dok uz grilovani tofu odlično ide salata od kinoe uz dodatak nekog zelenog lisnatog povrća.
Takođe, Budine činije su idealan izbor prelaska na vegansku ishranu. Po definiciji, u pitanju je činija u kojoj možete pomešati najrazličitije sastojke i na taj način dobiti zdravu obrok salatu koja ispunjava sve zahteve koje moderni život stavlja pred naš organizam. Pomešajte žitarice, kao što su kukuruz, neki zdrav hleb ili smeđi pirinač, sa mahunarkama poput pasulja ili sočiva. Dodajte sveže povrće – kelj, zelenu salatu, brokoli, edamame – i na kraju dodajte začine po želji – maslinovo ili bundevino ulje, sveži limun, biber, ruzmarin, origano ili bosiljak… Možete još dodati i orašaste plodove, jer se mahunarke odlično kombinuju sa njima. Ako ste odabrali heljdu, soju ili kinou, znajte da ste napravili sjajan izbor jer ove namirnice spadaju pod potpune proteine.
Što se jaja tiče i poslastica koje ih zahtevaju u samoj pripremi, možete koristiti komercijalne zamene za jaja koje se obično mogu pronaći u prahu i mešaju se sa vodom, a glavni sastojci su im guar guma, skrob i sredstvo za dizanje. Dakle, ovo nije rastanak sa pogačama, kolačima i drugim poslasticama. Dobra vest za sve sladokusce, zar ne?
Ukoliko ste se odlučili za ovakvu ishranu, imajte na umu da to nije samo put ka većim pravima i slobodama za životinje ili način da doprinesete očuvanju životne sredine. U pitanju je svestan izbor ka boljem zdravlju i kvalitetnijem životu.
Zato obratite pažnju da jedete puno celovitih namirnica i unosite puno povrća i voća. Najbolje sezonskih. Ako ste već čvrsto odlučili da izbacite sve namirnice životinjskog porekla, ta odluka sa sobom bi trebalo da vuče i otpor prema prerađevinama poput raznih industrijski spravljanih kolača, poslastica, peciva, grickalica, smrznutih jela, prerađenih žitarica, itd. Na taj način, veganstvo indirektno još više utiče na dobro zdravlje.
Naše telo ne pita koju smo ishranu odabrali, da li biramo da jedemo meso, med, mleko, sireve ili smo odlučili da na drugi način unesemo sve potrebne nutrijente. Zato je samo na vama da svom telu pružite sve što mu je potrebno a ono će svakako biti zahvalno, bilo da dobija osnovne sastojke iz životinjskih izvora ili ne.
Ukoliko osećate da ishranom ne unosite sve što mu je potrebno, okrenite se prirodnim i kvalitetnim suplementima. Najvažnije je da se fokusirate na nekoliko važnih nutrijenata čija je zastupljenog u veganskoj ishrani slaba ili nepostojeća, a to su recimo jako važan vitamin B12, vitamin D, cink i omega 3- masne kiseline.
Najvažniji sastojak koji često ume da nedostaje veganima je svakako vitamin B. Kompleks vitamina B, kao i sam vitamin B12 iz BiVits porodice, može biti baza vaše suplementske kulture. Dodatak u obliku vitamina B12 trebalo bi da uzima svaki vegan. Istina je da su mnogi veganski proizvodi obogaćeni ovim vitaminom, ali to često ne bude dovoljno za svakodnevne funkcije organizma. Zato je od vitalne važnosti da ovaj vitamin unesete redovnim putem i u uvek istoj količini. Formula B12 u jednoj tableti obezbeđuje 1000 µg vitamina B12. Namenjena je za prevenciju razvoja deficita ali i tretman već postojećeg nedostatka vitamina B12. BiVits® ACTIVA Vitamin B12 1000 µg doprinosi normalnom stvaranju crvenih krvnih zrnaca, proizvodnji energije i pravilnom metabolizmu, normalnoj funkciji nervnog sistema, smanjenju umora i iscrpljenosti, normalnoj psihološkoj funkciji, kao i regulaciji nivoa homocisteina i zdravllju srca i krvnih sudova.
BiVits Vitamin B Complex posebna je formulacija koja objedinjuje vitamine B grupe i omogućava nadoknadu celog kompleksa u jednoj tableti. BiVits B complex sadrži aktivni oblik folne kiseline koji obezbedjuje visoku raspoloživost u organizmu.
Vitamin C 1000 i Cink i Vitamin D3 je prirodna formula koja u jednoj tableti obezbeđuje sinergistički efekat vitamina C, cinka i vitamina D3 u zaštiti imunog sistema i doprinosi normalnoj funkciji imunološkog sistema, zdravlju nervnog i kardiovaskularnog sistema, kao i normalnoj apsorpciji i metabolizmu kalcijuma i gustini kostiju.
Sve u svemu, sjajan izbor za suplemente pri veganskoj ishrani je svakako prirodni preparat BiVits. Tačnije rečeno, porodica prirodnih preparata BiVits.
Jer:
Kada kažeš imunitet, misliš BiVits. Kada ti treba dodatna energija biraš BiVits. Kada tvom nervnom sistemu nedostaje podrška uzimaš BiVits. Za lepotu koja dolazi iznutra tvoj izbor je BiVits. Za fizički aktivne snaga je u BiVitsu. A krvne sudove i srce sad već znaš da čuva BiVits.
Koliko je važno da se tokom trudnoće obrati pažnja na nivo gvožđa u krvi, govori…
Zapušen nos. Curenje nosa. Suzenje, svrab i crvenilo očiju. Otok kapaka. Grebanje u grlu i…
Mnogi proleće smatraju jednim od najlepših godišnjih doba – priroda se budi, sve cveta, međutim,…
Savremeni način života postavio je pred nas brojne izazove, a jedan od njih svakako jeste…
Ima li nešto lepše od proleća? Budi se priroda, cveta drveće, trava se zazeleni. Međutim,…
Period trudnoće i dojenja predstavlja jedan od najvažnijih perioda u životu svake žene, ali i…
This website uses cookies.