Stres i suplementacija – kako su povezani?

Simptomi kao odgovor organizma na stres

Bez obzira na godine, pol, etničku pripadnost i religiju, niko od nas nije imun na uticaj stresa. Dosadašnji statistički padaci pokazuju široku rasprostranjenost stresa i simptoma koji su udruženi sa njim.  Rezultati istraživanja sprovedenog na Američkom institutu za stres upućuju da oko 33% ljudi oseća ekstremni stres, 77% ljudi doživljava stres koji utiče na njihovo fizičko zdravlje, 73% ljudi ima stres koji utiče na njihovo mentalno zdravlje, dok 48% ljudi ima problema sa spavanjem zbog stresa.

U zavisnosti od nečijih obrazaca razmišljanja i veština suočavanja, skoro sve može izazvati stres, uključujući: materijalnu situaciju, poslovne obaveze i porodične obaveze, lične zdravstvene probleme, stabilnost posla, itd. Kada određeni uzročnik izazove stres, pojavljuju se različiti simptomi kao odgovor organizma na stres. Najčešći simptomi stresa i njihova zastupljenost prikazana je na Slici 1.

       Slika 1. Zastupljenost najčešćih simptoma udruženih sa stresom

Šta tačno predstavlja stres?

Stres je normalna generalizirana psihofiziološka reakcija na spoljašnje stresore sa značajnim uticajem na zdravlje ljudi. Preterani ili produženi stres narušavaju emocionalno, fizičko, kognitivno i socijalno funkcionisanje organizma, i predstavlja faktor rizika za nastanak hroničnog umora i afektivnih poremećaja. Dodatno, važno je napomenuti da epidemiološke studije upozoravaju da je ženski pol izložen višim nivoima stresa u odnosu na muškarce, zbog psiho-socijalnih faktora i neuro-biloških mehanizama. Potencijalne strategije upravljanja stresom uključuju promene životnog stila, primene fizioloških i saznajnih tehnika.

Stres i suplementacija

Rezultati dosadašnjih istraživanja pokazuju da se tokom izlaganja organizma hroničnom stresu potrebe za mikronutrijentima povećavaju, dok se kapacitet neurotransmitera za afektivnu regulaciju smanjuje. Takođe, važno je istaći da povratak organizma u homeostazu nakon stresnog perioda može biti odložen ili ugrožen zbog deficita pojedinih mikronutrijenata. Zato se u poslednje vreme poklanja pažnja modelima promocije zdravlja koji bi imali za cilj povećanje otpornosti organizma na izazove stresa i stresne situacije kroz adekvatnu fizičku aktivnost, balansiranu ishranu i/ili suplementaciju. Godine starosti predstavlju vrlo važan individualni faktor koji je povezan sa intenzitetom stresa i odgovorom organizma na stres. S tim u vezi, u Tabeli 2. prikazane su preporuke za suplementaciju osoba izloženih stresu u skladu sa starosnim kategorijama.

Tabela 2. Suplementacija vitaminima i mineralima u populaciji individua izloženih stresu

Poznato je da primena vitamina C, cinka i magnezijuma značajno doprinosi opravku organizma nakon izlaganja stresu, jer se suprotstavljaju povećanom oslobađanju hormona stresa. Međutim poseban fokus treba biti usmeren i ka dodatnoj suplementaciji vitaminima B kompleksa, N-acetilcisteinom (NAC) i alfa-lipoinskom kiselinom.

Uloga vitamina B kompleksa kod individua izloženih stresu

Postoji jasna veza između stresa i nivoa homocisteina. Čitav niz vitamina B doprinosi međusobno povezanim ćelijskim procesima odgovornim za metilaciju DNK i klirens homocisteina. Dakle, nedostatak jednog ili više ovih mikronutrijenata može ograničiti ove metaboličke puteve, što rezultira akumulacijom homocisteina i pojavom lošeg raspoloženja. S obzirom na to da su vitamini B grupe rastvorljivi u vodi i da se dobro tolerišu, potencijal njihove suplementacije se ogleda u preventivnom pristupu za održavanje raspoloženja kod osoba koji su izloženi stresu. Dodatno, istovremena primena magnezijuma i vitamina B grupe može pomoći organizmu u oslobađanju od simptoma stresa, što se može potvrditi vrednosnim skorovima na skali anksioznosti i depresivnosti.

Uloga alfa-lipoinske kiseline i NAC kod individua izloženih stresu

Poznato je da je hronični stres udružen sa biološkim starenjem, a da su oksidativna oštećenja važni potencijalni posrednici ovog procesa. Uzimajući u obzir činjenicu da je disbalans između slobodnih radikala i antioksidativne zaštite organizma izraženiji kod starijih, opravdana je suplementacija alfa-lipoinskom kiselinom (300 mg) i/ili N-acetilcisteinom (300 mg) kod individua izloženih stresu, pogotovo nakon 50. godine života. Dodatno, dugotrajno izlaganje stresu je često udruženo sa razvojem različitih psihijatrijskih oboljenja, jer se mozak smatra posebno ranjivim na oskidativno oštećenje. S tim u vezi, suplementacija ovim potentnim antioksidansima kod osoba izloženim stresu može predstavljati obećavajuću preventivnu strategiju.

 

Literatura:

1. Aschbacher K, O’Donovan A, Wolkowitz OM, et al. Good stress, bad stress and oxidative stress: insights from anticipatory cortisol reactivity. Psychoneuroendocrinology 2013; 38(9): 1698-708.
2. Lavretsky H, Newhouse PA. Stress, inflammation, and aging. Am J Geriatr Psychiatry 2012;20(9):729-33.
3. Pickering G, Mazur A, Trousselard M, et al. Magnesium Status and Stress: The Vicious Circle Concept Revisited. Nutrients 2020;12(12):3672.
4. The American Institute of Stress. “What is Stress?” . Dostupno na: https://www.stress.org/daily-life.
5. Young LM, Pipingas A, White DJ, et al. A Systematic Review and Meta-Analysis of BVitamin Supplementation on Depressive Symptoms, Anxiety, and Stress: Effects on Healthy and ‘At-Risk’ Individuals. Nutrients 2019; 11(9):2232.
6. Moritz B, Schmitz AE, Rodrigues ALS, et al. The role of vitamin C in stress-related disorders. J Nutr Biochem 2020; 85:108459.