Insulinska rezistencija: Kako vitamini i minerali mogu da pomognu?

Za razliku od dijabetesa koji se često ispolji kroz jasne simptome, insulinska rezistencija je tiho stanje koje može da traje godinama a da toga niste ni svesni. Za to vreme raste rizik od prekomerne težine, visokog pritiska, povećanih masnoća u krvi, pa i od depresije. Zato je važno da se ovaj poremećaj uoči na vreme redovnim analizama krvi, ali i da se kontroliše kroz promene u stilu života. U nastavku članka saznaćete najvažnije informacije o insulinskoj rezistenciji, kako da je kontrolišete ishranom, kao i koji vitamini i minerali mogu da budu od pomoći.

Šta je insulinska rezistencija?

Za početak bi trebalo da razumemo šta insulin radi u našem telu. Ovaj hormon luči pankreas a glavna uloga mu je da potiskuje glukozu iz krvi u ćelije, da bi se u njima koristila za proizvodnju energije. Glukoza u krv stiže iz hrane, pa se odmah nakon obroka podiže nivo insulina u krvi. Tako se glukoza preusmerava tamo gde je najpotrebnija, a njen nivo u krvi opada. Insulinska rezistencija je stanje u kom ćelije ignorišu signale koje im daje insulin i zbog toga gube efikasnost u iskorišćavanju glukoze. Pankreas to razume kao znak da treba da stvara više insulina, što može uspešno da čini godinama. Ali ako se pankreas umori i njegova sposobnost da stvara insulin opadne, onda telo može da pređe u dijabetično stanje. Zato je vrlo važno da se insulinska rezistencija na vreme ustanovi i što pre dovede pod kontrolu.

Insulinska rezistencija: najčešći simptomi

Nažalost, simptomi su gotovo neuočljivi. Kod nekih ljudi se javlja tamnija prebojenost kože ispod pazuha, na vratu ili leđima, a mogu da se jave i tzv. viseće bubuljice. Zato se insulinska rezistencija uglavnom ustanovi na kontrolnim pregledima i analizama krvi, a ne nekim očiglednim znakom koji bi vam pomogao da posumnjate na ovo stanje. Ako se insulinska rezistencija razvije u dijabetes, možda ćete primetiti:

• Da ste često gladni ili žedni, iako ste skoro jeli;
• Da često mokrite, ili izbacujete veliku količinu tečnosti;
• Da osećate trnjenje stopala ili dlanova;
• Da ste umorni;
• Da često patite od infekcija;
• Da vaši rezultati krvi pokazuju visok nivo šećera.

Kako da se hranite ako imate insulinsku rezistenciju

Promene životnih navika su najefikasniji način da kontrolišete insulinsku rezistenciju i sprečite razvoj dijabetesa. Gubitak viška težine i redovna fizička aktivnost su veoma važni, kao i izbalansirana ishrana. Ali šta zapravo znači taj termin, ‘izbalansirana ishrana’? Ishrana bi trebalo da se bazira na neindustrijskoj hrani – dakle, što manje izmenjenoj, bez aditiva, zasićenih masnoća, šećera, i slično. To podrazumeva da izbacite ili makar smanjite unos peciva, pasti, gaziranih pića, slatkiša, grickalica, brze hrane, i td. Umesto toga, neka vaši obroci sadrže hranu bogatu vlaknima (povrće i žitarice od celog zrna), kvalitetne izvore proteina (jaja, ribu, meso u umerenim količinama), kvalitetne masnoće (maslinovo ulje, koštunjavo voće, ribe hladnih mora), voće i puno vode.

Vitamini i minerali za osobe sa insulinskom rezistencijom

Uz izbalansiranu ishranu, postoji nekoliko vitamina i minerala koji su se pokazali korisnim za osobe koje imaju problem sa kontrolom nivoa šećera u krvi. To su pre svega:

Hrom i insulinska rezistencija

Hrom je mikronutrijent koji je zadužen za kontrolu normalnog metabolizma glukoze, odnosno njenog iskorišćavanja u telu. Manjak hroma utiče i na slabiju iskoristivost glukoze u telu, i to bi bilo jednostavno rešiti da je ovaj deficit lako utvrditi. Ali nije. Nažalost ne postoji biohemijska analiza koja nam pouzdano može reći da li nam nedostaje hroma u telu. Ali ono što možemo pouzdano reći je da hrom smanjuje glavni parametar dijabetesa, HbA_1c, kao i nivo šećera u krvi pri gladovanju, nivo insulina i holesterola. Zato se hrom preporučuje osobama sa insulinskom rezistencijom odnosno predijabetesom, razvijenim dijabetesom i starijim osobama kod kojih je veća verovatnoća da dođe do deficita ovog minerala.

Magnezijum

Umesto da govorimo o važnosti magnezijuma za telo, reći ćemo vam da ovaj mineral učestvuje u radu više od 300 enzima. Među njima su i oni koji se bave proizvodnjom energije i preradom glukoze. Zato manjak magnezijuma može da dovede do insulinske rezistencije i drugih poremećaja, a često je deficitaran kod osoba koje pate od dijabetesa. Suplementacija magnezijumom može da poboljša kontrolu šećera u krvi i da poboljša osetljivost ćelija na insulin, pa je stoga jedna od prvih preporuka kod insulinske rezistencije.

Vitamin E

Ovaj vitamin je najpoznatiji po svojoj antioksidantnoj aktivnosti – to jest, sposobnosti da neutrališe slobodne radikale koji kao mali tasmanijski đavoli vršljaju po telu i oštećuju tkivo. Nizak nivo vitamina E u telu povećava rizik od razvoja dijabetesa, a suplementacija se pokazala kao efikasna za kontrolu šećera i insulinske rezistencije.

Vitamin B3

Niacin ili vitamin B3 dolazi u dve forme: nikotinska kiselina i nikotinamid. Iako bliski rođaci, ova dva jedinjenja imaju različite efekte na telo. Nikotinamid se pokazao kao efikasnije rešenje za osobe sa rano dijagnostikovanim dijabetesom, dok je nikotinska kiselina dobra za kontrolu masnoća u krvi ali negativno utiče na kontrolu glukoze, pa se ne preporučuje kod (pre)dijabetesnih stanja.  

Rana kontrola insulinske rezistencije = bolja prognoza

Kod predijabetesnih stanja najvažnije je da odreagujete što pre da bi ste bolest zadržali pod kontrolom. Ukoliko to ne uradite, skoro je sigurno da će se problem vremenom pogoršati. Uz male izmene stila života, pravilnu ishranu i efikasne suplemente, prvo ćete primetiti razliku u svom nivou energije i osećaju vitalnosti, a zatim i na laboratorijskim analizama. Zato ne čekajte da počnete sa dijetom od 1. u mesecu, ili da počnete da vežbate od ponedeljka. Napravite prvi mali korak još danas, bila to lagana šetnja, zdrava užina umesto grickalica ili savetovanje sa vašim farmaceutom oko suplemenata koji će vas podržati na tom putu.