B complex

Vitamini koji nam najčešće nedostaju

Užurbani tempo života, neadekvatna ishrana, manjak fizičke aktivnosti, ali i sveprisutni stres krivci su što se sve više suočavamo sa manjkom određenih vitamina i minerala. Poslednjih godina živimo u „tihoj“ epidemiji deficita vitamina D.

Oko 50% populacije ima manjak vitamina D.

Iako se ranije smatralo da je 10-15 minuta boravka na suncu dovoljno da obezbedimo potrebne rezerve vitamina D za zimu, danas smo svedoci da je sunce sve opasnije po naše zdravlje, posebno izlaganje štetnim UVB zracima, koji su nepohodni u procesu sinteze vitamina D.  Čuvajući se od sunca, „čuvamo se“ i od stvaranja vitamina D, što sve zajedno vodi u njegovu deficijenciju.

Jedno je sigurno, od štetnog sunčevog zračenje moramo da se čuvamo, a upravo zbog toga moramo da mislimo i na adekvatnu nadoknadu vitamina D.

vitamini-i-hrana

KAKO NADOKNADITI NEDOSTATAK VITAMINA D?

Nažalost, kada je nadoknada vitamina D u pitanju, hrana često nije rešenje. Preporučene dnevne doze vitamina D za decu uzrasta do 18 godina iznose 400 IU. Za osobe starosne dobi od 19 do 70 godina, ta vrednost iznosi 600 IU, dok je za starije od 70 godina, preporučena dnevna doza vitamina D 800 IU.

Iako je intoksikacija vitaminom D retka, ona ipak postoji. Dakle, nikako ne važi pravilo: „što više to bolje“. O doziranju se mora voditi računa. Gornja granica vitamina D, koja se podnosi za decu do 10 godina iznosi 1000 IU, dok za starije od 11 godina iznosi 2000 IU. Terapijskim dozama smatraju se vrednosti veće od 4000 IU vitamina D.

Ako sada pogledamo količinu vitamina D u hrani, recimo, parče lososa od 100 gr sadrži, u proseku, oko 400 IU vitamina D, jedno žumance oko 20, a čaša mleka obogaćenog vitaminom D oko 75 IU.

Dakle, u 30 žumanaca ili 2 litre obogaćenog mleka naći će se tek dnevne potrebe za vitaminom D, a da ne govorimo o potrebama ososba sa nedostatkom.

Uravnotežena ishrana je svakako važna, ali izvesno je da će, u većini slučajeva, suplementacija vitaminom D biti neophodna.

zasto-je-vazan-vitamin-d

ZAŠTO JE VITAMIN D VAŽAN ZA ZDRAVLJE?

Dve anglosaksonske reči, koje počinju slovom D, najbolje opisuju karakteristike vitamina D. To su: Deffense (Odbrana) i Deficiency (Neodstatak).

Vitamin D igra ključnu ulogu u odbrani organizma i aktivaciji imunog sistema, ali je, s druge strane, to vitamin koji se najčešće nalazi u nedostatku, zbog čega moramo da mislimo o njegovoj suplementaciji.

Nedostatak vitamina D može biti uzročnik brojnih medicinskih stanja i bolesti.

Vitamin D utiče na resorpciju kalcijuma i fosfora u crevima i najzaslužniji je za zdravlje zuba i kostiju. Kod dece, manjak vitamina D dovodi do rahitisa, dok kod odraslih do smanjene gustine kostiju, osteomalacije i osteoporoze.

Pored toga, novije studije pokazuju da vitamin D utiče na kardiovaskularno zdravlje. Nizak nivo vitamina D vodi ka insulinskoj rezistenciji, hiperlipidemiji, šećernoj i kardiovaskularnim bolestima. Vitamin D aktivira imuni sistem, štiti od virusa, bakterija, ali i od nastanka malignih bolesti.

Brojne studije su pokazale da vitamin D skraćuje oporavak i ublažava kliničku sliku kod respiratornih infekcija, poput gripa. Što se tiče korona virusa, dosadašnje studije su dovele u vezu deficit vitamina D sa smanjenom otpornošću i nešto težim kliničkim slikama. Tako da se u većini protokola za lečenje COVID infekcije nalazi i suplementacija vitaminom D.

Najčešći simptomi deficita vitamina D su: umor, manjak snage i raspoloženja, opadanje kose, česte infekcije, i neretko bol u mišićima i kostima. Upravo zbog svih benefita za zdravlje, neophodno je na vreme misliti o adekvatnoj suplementaciji vitaminom D.

vitamini-b-komleksa

KOJI VITAMIN NAM JOŠ NEDOSTAJE?

Drugi vitamin koji se takođe često nađe u manjku jeste i vitamin B 12. Vitamin B12 (kobalamin), spada u grupu vitamina B kompleksa, najsloženije strukture od svih vitamina.

Procenjuje se da između 5% i 20 % odrasle populacije ima potencijalni deficit vitamina B12.

Posebno su pod rizikom vegani i vegetarijanci, osobe, koje se nalaze na dugotrajnoj terapiji metforminom, ali i starija populacija, te kod svih njih treba misliti o proveri i adekvatnoj suplementaciji vitaminom B12.

Kao jedan od prvih simptoma deficita vitamina B12 mogu se javiti trnci u rukama i nogama. Pored toga, iritabilnost, manjak pažnje i koncentracije, promene raspoloženja, depresija, afte u ustima, intermitentna dijareja ili opstipacija, nadutost i bolovi u trbuhu, kao i poremećaji vida i kognitivni pad takođe mogu da prate nedostatak vitamina B 12.

Ipak, ovi simptomi nisu specifični samo za deficit vitamina B12, te njihova pojava uvek zahteva pregled lekara i detaljno ispitivanje uzroka, pre odluke o eventualnoj suplementaciji.

Suplementacija vitaminom B12 preporučuje se grupama u riziku: starija populacija, osobe na određenim režimima ishrane (vegani i vegetarijanci), osobe koje preterano unose alkohol, pacijenti na dugotrajnoj terapiji metforminom, u prevenciji određenih oblika anemije, neuroloških bolesti, kao i neuropatija uzrokovanih deficitom vitamina B12.

Suplementacija vitamina B12 doprinosi normalnom funkcionisanju imunskog i nervnog sistema, smanjuje osećaja umora i iscrpljenosti, održava pravilan energetski metabolizam.

Kada se govori o nadoknadi B vitamina, u najvećem broju slučajeva se preporučuje uzimanje celog kompleksa, obzirom da unos samo jednog utiče na povećano izbacivanje drugih vitamina B grupe.

BiVits ACTIVA B complex vitamina, sadrži u sebi, pored ostalih vitamina B grupe, i vitamin B12 u formi cijankobalamina, koja se upravo i preporučuje u suplementaciji.

Ne zaboravite da je uvek pravi put konsultacija sa lekarom, a potom adekvatna i kvalitetna suplementacija.

Koji vitamini su deo vaše svakodnevice?

Dr Katarina Bajec

 

 

Ostavite komentar

Tvoja adresa neće biti objavljena niti prosledjivana. Neophodna polja su označena *