Cink, Lifestyle, Vitamin C

Kako nam suplementi mogu pomoći da se izborimo sa virusom

suplemeniti-za-imunitet

Tema aktuelne pandemije je svima na pameti, pa se često poteže pitanje šta sve možemo da uradimo da podržimo naše telo u borbi protiv virusa, bio to virus gripa, obične prehlade ili COVID-19.

Nažalost još uvek ne postoji magična tableta koja će nas preko noći izlečiti od virusa, ali ono što postoji su kvalitetni dokazi koji idu u prilog kada se pomenu suplementi. Međutim, postavlja se pitanje koji su to minerali i vitamini za imunitet?

Suplementi – kako ih izabrati i koji su najvažniji?

Kada kažemo suplementi – koja je vaša prva asocijacija? Sport, zdravlje, proteini, vitamin d ili možda vitamin c?

Suplementi jesu i vitamini i minerali, ali su pored njih tu i enzimi, amino kiseline kao i mnoge lekovite biljke. Sigurni smo da već i znate da suplementi dolaze u različitim oblicima te možemo pričati o kapsulama, praškastim oblicima ili tabletama.

Na etiketi suplementa treba uvek da bude istaknuta preporučena dnevna doza koja ne sme da se prekorači. Drugačija doza, od one istaknute na etiketi suplementa, se može dobiti i koristiti samo ukoliko ju je lekar odredio.

Suplementi su dodaci ishrani koji pomažu da dobijemo vitamine i minerale, koje ne uspevamo da dobijemo iz hrane. Zašto zdrava ishrana nije dovoljna?

Uglavnom se ističu dva glavna problema – ne hranimo se dovoljno kvalitetnom i zdravom hranom koja ima veću nutritivnu vrednost, ili je u pitanju globalni kvalitet hrane koji je opao.

Ono što treba da zapamtimo jeste da suplementi nisu lekovi i ne treba da ih uzimamo umesto terapije, a suplementi takođe nisu ni zamena za raznovrsnu, zdravu i izbalansiranu ishranu.

Dobro je poznato da su vitamini i minerali esencijalni za pravilan rad imunog sistema, i o tome smo ovde već pisali. Kada ih nazovemo ‘esencijalnim’, mislimo na više faktora – na pravilan razvoj imuniteta, na adekvatan odgovor kada nas virusi ili bakterije napadnu, ali i na brz oporavak ćelija imuniteta nakon borbe sa virusom, kako bi bile spremne za neku narednu defanzivu.

U tom sistemu glavne uloge igraju vitamin C, vitamin D i cink. Upravo njima se i najviše pažnje poklanja u aktuelnim preporukama i kliničkim studijama koje se izvode širom sveta, od Kanade do Kine.

Vitamin C

Kada spomenemo vitamine i imunitet, većina nas prvo pomisli baš na ovaj vitamin. Studije govore da vitamin C u dozi od 1000mg dnevno može da prevenira prehladu, ali i da skrati trajanje infekcija gornjeg respiratornog trakta, to jest disajnih puteva. Kod ekstremnih napora, na primer kod maratonaca, skijaša i vojnika koji izvode vežbe u veoma hladnim uslovima, vitamin C smanjuje rizik od infekcije za čak 50%.

Kako to vitamin C radi? Pre svega, neophodan je za pravilno funkcionisanje belih krvnih zrnaca, leukocita, koji su naša vojska u borbi protiv infekcija. Zatim, učestvuje i u eliminaciji mrtvih ćelija, što omogućava našem imunom sistemu da se ‘očisti’ i napravi mesto za nove, zdrave ćelije.

Ovaj vitamin je i moćan antioksidant, pa štiti telo od oksidativnog stresa koji je naročito pojačan tokom goruće infekcije.

Noviji dokazi takođe pokazuju da vitamin C može da pomogne kritičnim pacijentima obolelim od COVID-19 virusa, konkretno kod onih koji razviju sepsu ili akutni respiratorni distres sindrom. Zato su u toku studije koje ispituju efikasnost velikih doza vitamina C koje se daju intravenski.

Vitamin D

Ovaj vitamin smo godinama vezivali za zdravlje kostiju i pravilan razvoj dece, ali je njegova uloga u pravilnom radu imuniteta sada naročito značajna. Vitamin D pojačava odbrambenu sposobnost monocita i makrofaga – ćelija koje ubijaju patogene – i smanjuje zapaljenje, što omogućava imunitetu da bude efikasniji u odbrani.

  1. godine objavljena je analiza 25 različitih kliničkih studija na više od 11.000 pacijenata. Zaključak je bio da suplementi vitamina D značajno smanjuju rizik od respiratornih infekcija. Rezultati su bili najbolji kod onih ljudi koji su suplemente uzimali redovno, svakodnevno.

Nizak nivo vitamina D učiniće vas sklonijim prehladama i virusima – a prema nekim podacima više od 80% ljudi ima manjak vitamina D.

Glavni krivac je naš sedentarni način života i nedovoljno provedenog vremena napolju, na suncu (mada i tu moramo biti pažljivi zbog negativnog dejstva UV zračenja). Zato su nivoi vitamina D najniži tokom jeseni i zime kada sve manje vremena provodimo napolju.

Slična veza se pokazala i kod vitamina D i COVID-19 virusa, barem prema preliminarnim istraživanjima iz Čikaga i Irske – zemlje čiji stanovnici pate od deficita vitamina D imaju i veću stopu smrtnosti od ovog virusa.

Takođe, pokazano je da vitamin D ubrzava izlečenje i smanjuje zapaljenje respiratornog sistema kod osoba obolelih od virusa COVID-19.

Naravno, svi ovi podaci su još uvek sveži i očekuje se još studija da se dođe do konačnog zaključka, ali većina stručnjaka je saglasna – suplementacija vitaminom D je bezbedan način da se telu pomogne da se izbori sa virusom.

Preporučene doze vitamina D su od 1000 IU (internacionalnih jedinica). Često ćete čuti i preporuke za mnogo veće doze, od 2000IU, ali za njih bi trebalo da konsultujete svog lekara ili farmaceuta (vitamin D je liposolubilan vitamin i skladišti se u mastima, pa može doći do predoziranja).

Cink

Ovaj mineral je neophodan za pravilan razvoj ćelija imunog sistema, kao i za njihovu međusobnu komunikaciju. Cink štiti tkiva od prodora patogena u telo, pa tako igra ulogu u prvoj liniji odbrane od virusa, bakterija i gljivica.

Čak 16% infekcija disajnih puteva nastaje zbog manjka cinka u telu, a prema podacima svaka treća odrasla osoba ima deficit ovog minerala. Zato ni ne čudi što su suplementi cinka postali česta preporuka zdravstvenih radnika kako za prevenciju, tako i tokom infekcije.

Prema aktuelnim podacima iz kliničkih studija, cink skraćuje trajanje infekcije virusima prehlade i gripa, čak deluje i protiv samih virusa. Virusolozi su pronašli da cink može da spreči umnožavanje virusa COVID-19 u nosu i grlu, a najbolji efekat postiže se ako sa suplementacijom počnete čim osetite prve simptome respiratorne infekcije.

Preporučeni dnevni unos cinka je 11mg za muškarce i 8mg za žene (nešto više za trudnice i žene koje doje, 11-12mg). Nemojte uzimati više od 40mg cinka dnevno, jer to može izazvati neželjene efekte.

Ostavite komentar

Tvoja adresa neće biti objavljena niti prosledjivana. Neophodna polja su označena *