Magnezijum je esencijalni element, koji učestvuje u preko 300 enzimskih reakcija u našem telu.
Najpre, mg utiče na zdravlje kostiju. Oko 60 % magnezijuma u telu, nalazi se skladišteno upravo u kostima. Tokom rasta i razvoja, ali i nekih stanja, kao što su, trudnoća i dojenje, potrebe za magnezijumom se znatno uvećavaju, o čemu treba voditi računa. Preostalih 35 % magnezijuma nalazi se u skeletnim mišićima i on doprinosi relaksaciji mišića. Upravo zato, su potrebe za mg kod onih koji se aktivno bave sportom značajno uvećane.
Pored kostiju i skeletnih mišića, mg utiče i na širenje krvnih sudova-vazodilataciju, snižava krvni pritisak, i povoljno utiče na kardiovaskularne bolesti, posebno na regulaciju aritmija.
Pored toga, pokazano je da mg smanjuje insulinsku rezistenciju, i povoljno utiče na regulaciju nivoa glukoze u krvi kod osoba sa šećernom bolešću.
Međutim, tu nije kraj svim povoljnim uticajima mg na zdravlje.
Ko danas ne živi pod stresom?
Nažalost, takvih je sve manje. Posebno od kad je krenula pandemija, briga i stres su postali sastavni deo našeg života. U mnogim studijama je pokazano da mg povoljno utiče na nervni sistem. Deluje analgetski (ublažava bolove), a u odgovarajućim dozama se posebno primenjuje u profilaksi i lečenju glavobolja, migrena, ali i kupiranju akutnog migrenoznog napada.
Pored analgetskog, mg ima i antidepresivno i anksiolitičko dejstvo. I više je nego jasno da je neophodan za normalno funkcionisanje našeg organizma.
Međutim, često se dogodi da je potrošnja pojačana, a unos nedovoljan. I podatak da je kod oko 40 % ljudi magnezijum u deficitu dovoljno govori o važnosti njegove adekvatne nadoknade.
Neki od simptoma na koje treba obratiti pažnju su najpre signali koje šalju mišići, poput: trzaja, podrhtavanja, grčeva, i sveukupnog osećaja pojačanog tonusa u mišićima. Pored mišića, signale može da šalje i mozak. Jedan od čestih znakova nedostatka mg može da bude glavobolja, ali i povećana osetljivost na stres i česte promene raspoloženja.
Treba imati u vidu da ovi simptomi nisu specifični samo za deficit magnezijuma, ali treba da nas, između ostalog, navedu da razmišljamo i u tom pravcu.
Takođe, osobe čija je ishrana zasnovana uglavnom na mlečnim proizvodima i koje ne unose proteine u dovoljnim količinama posebno su pogođeni deficitom magnezijuma. Isto tako, kod osoba koje preterano konzumiraju alkohol, imaju neke hronične bolesti ili uzimaju određene lekove, poput diuretika, takođe treba razmišljati o mogućem nedostatku mg-a.
Prema Nacionalnom Institutu za zdravlje, preporučene dnevne doze mg-a iznose između 300 i 400mg dnevno u zavisnosti od pola i starosti.
Neke od namirnica bogatih magnezijumom su seme bundeve, čija seme, crni pasulj, spanać i zeleno lisnato povrće, crna čokolada sa preko 70 % kakaoa, kao i orašasti plodovi, posebno badem i indijski orah.
Nažalost, kod mnogih hrana neće biti dovoljna da se unesu dovoljne količine mg-a, pa će suplementacija biti jedno od rešenja.
Ono na šta treba obratiti pažnju kod suplementacije jeste doziranje i oblik u kom se mg nalazi u suplementu.
Dva najčešća oblika u suplementima su magnezijum oksid i magnezijum citrat. Iako mg oksid sadrži veće količine mg-a, njegova bioiskoristljivost je značajno manja u odnosu na magnezijum citrat, koji se uz to i bolje podnosi.
BiVits Magnezijum citrat je idealna formula za održavanje nivoa magnezijuma optimalnim.
Uvek u dogovoru sa vašim lekarom, uzmite zdravlje u svoje ruke i birajte najbolje za sebe! A BiVits je tu da bude vaš saveznik na tom putu!
Koliko je važno da se tokom trudnoće obrati pažnja na nivo gvožđa u krvi, govori…
Zapušen nos. Curenje nosa. Suzenje, svrab i crvenilo očiju. Otok kapaka. Grebanje u grlu i…
Mnogi proleće smatraju jednim od najlepših godišnjih doba – priroda se budi, sve cveta, međutim,…
Savremeni način života postavio je pred nas brojne izazove, a jedan od njih svakako jeste…
Ima li nešto lepše od proleća? Budi se priroda, cveta drveće, trava se zazeleni. Međutim,…
Period trudnoće i dojenja predstavlja jedan od najvažnijih perioda u životu svake žene, ali i…
This website uses cookies.