Sve češće nailazimo na bombastične naslove poput: „Gluten – neprijatelj broj 1“, „Bez glutena je zdravo“, „Bezglutenska dijeta- čarobni lek za sve bolesti“… Poslednjih godina, gluten je okarakterisan kao izuzetno nepoželjan sastojak, pa danas možete naći čak i kozmetičke proizvode bez glutena! Ne možemo da se ne zapitamo zašto je to odjednom tako.
Pomodarstvo, svetski trend, modni hir u ishrani? Ko je u pravu? Zagovornici glutena ili njegovi protivnici?
Za početak, potrebno je naglasiti da lekari preporučuju bezglutensku ishranu samo u dva slučaja. Prvi je celijakija, autoimuna bolest koju ćemo detaljnije obraditi kasnije u tekstu, a drugi je netolerancija, odnosno osetljivost na gluten. Stručnjaci smatraju da bezglutenska ishrana ne odgovara svima i da ne bi trebalo na svoju ruku izbaciti gluten iz upotrebe.
Štaviše, postoje mnoga istraživanja koja ukazuju da zdravim osobama ovakva vrsta ishrane apsolutno ništa ne doprinosi zdravlju. Osobe koje su izbacile gluten i tvrde da se osećaju mnogo bolje, većinu tih pozitivnih promena mogu u stvari pripisati kompletnoj promeni načina života. Oni se obično hrane u kućnim uslovima, dakle prave domaću hranu, izbegavaju mnoge procesuirane proizvode koji su sami po sebi štetniji a ne samo zbog prisustva glutena, a obično se aktivno bave sportom i biraju kvalitetne namirnice.
Hajde prvo da se preslišamo šta je gluten i gde se može naći.
Gluten (od latinskog Gluten – lepak) је kompozitni protein koji se nalazi u pšenici i srodnim žitaricama, poput raži ili ječma. Ovas sam po sebi ne sadrži gluten, ali kako se često uzgaja odmah pored pšenice, i gotovo uvek industrijski prerađuje u istim postrojenjima, vrlo često je kontaminiran ovim proteinom. Sa druge strane, kukuruz i pirinač ne sadrže gluten.
Gluten ima dobra kohezivna svojstva i testu daje elastičnost, pomaže njegovom podizanju i držanju željenog oblika. Takođe, ima svojstva emulgatora i stabilizatora, pa je sjajan nosilac aroma i začina. Pored hleba i ostalih pekarskih proizvoda, koristan je i u kozmetici, šamponima za kosu i ostalim dermatološkim preparatima.
Moderan čovek je u Europi stupio na scenu pre otprilike 41,000 godina. Naravno, morao je mnogo da se potrudi kako bi sebi obezbedio hranu, te su najčešće namirnice kojim je zadovoljavao svoje potrebe bile mahom one koje je pronalazio u prirodi. Među njima je divlje bilje, voće, korenje, orašasti plodovi, semenke, pečurke i polako, životinje koje je počeo da lovi. Naš predak živeo je nomadskim životom, a tek pre nekih 10 hiljada godina, to se promenilo i čovek je naučio da se bavi poljoprivredom. Sadio je rane oblike pirastog amaranta i einkorna, i tzv. “drevne žitarice, kao što su kamut i emmer. Tek tada, žitarice su postale uobičajena hrana na jelovniku.
Dakle, istorija ljudskog roda koji je počeo da živi sedelačkim načinom života – usko je povezana sa istorijom gajenja žita. Mi smo se od lovca-sakupljača razvili u uzgajivače, ali nas izgleda brzina tehnike uzgajanja prestiže. Naime, rani oblici pšenice, ovsa i raži ne mogu se porediti sa savremenim žitaricama. I to najviše po pitanju količine glutena. Naši najraniji usevi imali su zanemarljive količine glutena i to se promenilo tek kroz moderni poljoprivredni uzgoj. Čovek je zaključio da što je više glutena žitarica sadržala, hleb i peciva su bivali bolji.
Dakle, usled sve češće pojave neke vrste intolerancije na gluten, možemo zaključiti da se evolucija žitarica odvijala mnogo brže nego naša, te ljudski organizam nije uspeo na vreme da se adaptira, odnosno evoluira u ravni sa svojim poljoprivrednim usevima.
Negde između 5. i kraja 15. veka prehrambena kultura ljudi se značajno izmenila. Razlog tome može biti globalno zagrevanje, na prelazu iz ranog u kasni Srednji vek, a u isto vreme mlinovi su se tehnički poboljšali. Usled Krstaških ratova i porasta razmene dobara sa istraženih i poznatih teritorija, raspon dostupne hrane bio je sve veći.
Pored toga, kuga je zahvatila čak 30% populacije, i zbog nje su se pojavile nestašice i gladi koje su promenile prehrambene navike Evropljana. Žitarice gube na važnosti, a meso postaje glavni izvor energije. Ovakve promene su takođe uticale na kvalitet prerade žitarica u ljudskom organizmu.
Danas je intolerancija na gluten jedna od najzastupljenijih tema u razgovorima o ishrani. A kako stvari zaista stoje po tom pitanju?
Danas oko 18% odraslih ljudi kupuje hranu bez glutena. Kako je došlo do toga, veliko je pitanje. Postoje realna zdravstvena stanja kod kojih se ne preporučuje konzumacija glutena ali, cifre se ne slažu sa brojem osoba koje su svojevoljno na bezglutenskoj ishrani.
Celijakija je autoimuna bolest koja pogađa svega 1% ukupne populacije. Za osobe sa ovim poremećajem, samo jedan zalogaj glutena može biti dovoljan da uzrokuje oštećenja sitnih membrana koje se nazivaju “villi”, i kojima su obložena tanka creva.
Pored toga, moderni gastroenetrolozi otkrili su i poremećaj koji se naziva osetljivost na gluten (glutenska netolerancija ili intolerancija), što nije isto što celijakija. Simptomi su slični – nadutost, gasovi, bol u stomaku- ali, ne podjednako opasni, jer ne oštećuju tanka creva. U proseku od 0,63% do 6% ljudi može biti osetljivo na gluten, a da nema celijakiju.
Pre svega, gluten donekle smanjuje apsorpciju važnih nutrijenata poput gvožđa, kalcijuma, vitamina D i folne kiseline. S vremenom i u zavisnosti od količine apsorbovanog glutena, to može dovesti do ozbiljnih stanja poput osteoporoze ili neplodnosti.
Sa druge strane, bezglutenski proizvodi često sadrže zamene za brašno poput pirinča, kukuruza, kukuruznog skroba i krompira, koji imaju visok glikemijski indeks, te mogu praviti problem pacijentima sa dijabetesom, insulinskom rezistencijom i onima koji žele da redukuju telesnu masu.
Izbegavanje glutena neminovno dovodi i do izbacivanja namirnica koje su nam korisne. U žitaricama postoji velika količina vlakana, koja obezbeđuju hranu za naše dobre bakterije u crevnoj flori, sprečavaju apsorpciju masti, utiču na održavanje idealne telesne mase i regulaciju lipidnog statusa.
Zaključak je isto kao i za svaki vid posebnog režima ishrane. Najbolje je konsultovati se sa svojim doktorom, koji će ipak najbolje znati šta je dobro za vaš organizam.
Koliko je važno da se tokom trudnoće obrati pažnja na nivo gvožđa u krvi, govori…
Zapušen nos. Curenje nosa. Suzenje, svrab i crvenilo očiju. Otok kapaka. Grebanje u grlu i…
Mnogi proleće smatraju jednim od najlepših godišnjih doba – priroda se budi, sve cveta, međutim,…
Savremeni način života postavio je pred nas brojne izazove, a jedan od njih svakako jeste…
Ima li nešto lepše od proleća? Budi se priroda, cveta drveće, trava se zazeleni. Međutim,…
Period trudnoće i dojenja predstavlja jedan od najvažnijih perioda u životu svake žene, ali i…
This website uses cookies.
View Comments
Da li krompir sadrži gluten ili ne sadrži
Kada je reč o krompiru, možemo slobodno reći da on ne sadrži gluten i najčešće odgovara ljudima koji imaju intoleranciju na gluten.
Imam celijakiju nije pomodarstvo u pitanju!Da li kafa ima gluten?I kako osobe na ovoj ishrani mogu da se ugoje jel je gluten prisutan i u proizvodima koje ne bi trebalo da sadrze gluten??
Kafa, sama po sebi, ne sadrži gluten. Gluten je proteinski sastojak koji se obično nalazi u žitaricama kao što su pšenica, ječam i raž. Zato je kafa bez glutena i osobe sa celijakijom mogu je konzumirati bez problema.
Međutim, važno je obratiti pažnju na dodatke kafi. Na primer, ako se u kafu koriste aditivi, aroma ili sirupi koji sadrže gluten, to može dovesti do prisustva glutena u kafi. Preporučljivo je proveriti deklaracije i sastojke dodataka koji se koriste u kafi kako biste bili sigurni da su bez glutena.
Što se tiče pitanja o debljanju, osobe sa celijakijom mogu imati izazove sa održavanjem zdrave telesne mase zbog ograničenja u ishrani i potrebe da izbegavaju određene namirnice koje sadrže gluten. Međutim, to ne znači automatski da će se ugojiti. Uz pažljivo planiranu ishranu koja uključuje bezglutenske žitarice, voće, povrće, nemasne proteine i zdrave masti, osobe sa celijakijom mogu održavati zdravu težinu.
Kao i kod bilo koje dijete, važno je jesti raznovrsno i uravnoteženo, pridržavati se preporučenih porcija i voditi računa o unosu kalorija i fizičkoj aktivnosti kako bi se očuvala zdrava telesna težina. Takođe, korisno je konsultovati se sa nutricionistom ili lekarom koji može pružiti savete i smernice za planiranje ishrane koja odgovara individualnim potrebama i ciljevima.
Imam cijakiju nije pomodarstvo u pitanju!!Da li kafa ima gluten?Kako osobe sa alergijom na gluten mogu da se ugoje kada ga ima svuda cak i u proizvodima koji ga po pravilu ne sadrze??
Draga Milice,
Nismo sigurni kako ovde da vam pomognemo, najbolje bi bilo da detaljno čitate deklaracije proizvoda.
Moj unuk od osam meseci ima alergiju na gluten i laktozu.Kako hraniti bebu.
Imam psorijaze i culasam da treba redukovati ishranu.Znaci bez glutena.
Istraživanja su pokazala da ishrana bez glutena može imati pozitivan efekat na simptome psorijaze kod nekih ljudi. Međutim, ovo nije univerzalno pravilo i nije svima potrebno da izbacuju gluten iz ishrane. Preporučujemo ti da se posavetuješ sa svojim lekarom ili nutricionistom koji će ti moći dati savet koji je najbolji za tvoje specifične potrebe.
Takođe, važno je naglasiti da ishrana nije jedini faktor koji utiče na simptome psorijaze i da je potrebno imati celokupan pristup lečenju ove bolesti, uključujući i redovno uzimanje propisane terapije, upravljanje stresom i promene životnog stila.
Ako se odlučiš da pređeš na bezglutensku ishranu, važno je osigurati da dobiješ sve potrebne hranljive sastojke. Neke od suplemenata koje bi trebalo uzeti u obzir uključuju: B, D i E jer nedostatak ovih vitamina može pogoršati simptome psorijaze, kao i korišćenje probiotika i Omega 3 maske kiseline.
Pozdrav.Mene zanima moze li hrana koja sadrži gluten,izazvati osteoporozu,pa i neke kožne osipe po telu,sem te nadutosti i žgaravice itd?
Pozdrav! Hrana koja sadrži gluten može izazvati probleme kod ljudi koji imaju celijakiju, autoimunu bolest koja uzrokuje oštećenje sluznice tankog creva kada jedu hranu koja sadrži gluten. Kod osoba sa celijakijom, unos glutena može dovesti do smanjenja apsorpcije hranljivih materija, uključujući kalcijum, što na duži rok može dovesti do smanjene gustine kostiju i povećanog rizika od osteoporoze.
Što se tiče kožnih osipa, kod nekih ljudi sa celijakijom može se javiti dermatitis herpetiformis, kožna manifestacija ove bolesti. To su male crvene ili plikove osip koji može biti praćen svrabom. Ovi osipi obično nestaju ili se značajno poboljšavaju nakon uvođenja bezglutenske dijete.
Važno je napomenuti da osobe koje nemaju celijakiju ili gluten intoleranciju obično neće imati takve reakcije na gluten. Međutim, ukoliko primetite bilo kakve promene na koži ili druge neobične simptome nakon konzumiranja hrane koja sadrži gluten, preporučujem da se posavetujete sa svojim lekarom ili dermatologom kako biste dobili tačnu dijagnozu i adekvatno vođenje.
Uvek je važno pratiti svoje telo i slušati njegove signale. Ako imate bilo kakve sumnje ili brige o vezi između hrane koja sadrži gluten i vašeg zdravlja, preporučujem da se posavetujete sa stručnjakom koji će vam pružiti individualizovane savete i smernice za vaš specifičan slučaj.
Imam smanjen broj trombocita, po telu mi se pojavljuju modrice, može li to biti "purpura" tj. intolerancija organizma na gluten. Pozdrav i hvala.
Pozdrav Nadežda! Modrice i smanjen broj trombocita mogu biti povezani sa raznim zdravstvenim stanjima, ali ne bih direktno mogao da povežem ove simptome sa intolerancijom na gluten. Purpura se odnosi na pojavu sitnih krvarenja ispod kože koje izazivaju pojavu modrica i tačkastih promena.
Ako sumnjaš da možeš imati intoleranciju na gluten, može biti korisno da se posavetuješ sa lekarom. Oni mogu sprovesti odgovarajuće testove i dijagnostičke procedure kako bi se utvrdilo da li imaš intoleranciju na gluten ili druge zdravstvene probleme koji mogu uzrokovati smanjen broj trombocita i pojavu modrica.
Važno je da potražiš profesionalno mišljenje lekara kako bi se tačno razumeli uzroci tvojih simptoma i kako bi se postavila odgovarajuća dijagnoza.
Meni gluten npr stvara jace reakcije na alergije npr… jednostavno on pojacava upalne procese.
Kod nekih osoba, intolerancija ili preosetljivost na gluten može izazvati različite simptome, uključujući gastrointestinalne probleme, alergijske reakcije i upale. Gluten je protein koji se nalazi u žitaricama poput pšenice, ječma i raži. Osobe sa celijakijom, autoimunim poremećajem, moraju strogo izbegavati gluten jer njihov imunološki sistem reaguje na gluten kao na strano telo i oštećuje sluznicu tankog creva.
Što se tiče alergija, alergeni iz hrane i drugih izvora mogu izazvati alergijske reakcije, a neki ljudi mogu imati pojačane reakcije zbog upala ili drugih faktora. Gluten može biti jedan od potencijalnih alergena.
Ako primećujete da gluten pojačava vaše alergijske reakcije ili uzrokuje upale, važno je izbegavati ga u ishrani. Preporučljivo je da se posavetujete sa stručnjakom za ishranu ili alergologom kako biste dobili savete i smernice za pravilno upravljanje vašom ishranom i alergijskim reakcijama. Takođe, možda će biti potrebno da se testirate kako biste identifikovali specifične alergene na koje reagujete i kako biste bolje razumeli vaše alergijske reakcije.
Da li netolerancija na gluten moze da bude opasna po zivot? Tj koje posledice moze da ima?
Netolerancija na gluten može biti ozbiljno zdravstveno stanje, ali nije nužno opasna po život na isti način kao što je to alergija na hranu. Dva najčešća oblika netolerancije na gluten su celijakija i nepočetna glutenska osetljivost (NCGS), i njihove posledice se razlikuju:
Celijakija: Ovo je autoimuna bolest izazvana unosom glutena, protein koji se nalazi u pšenici, ječmu i raži, kod osoba koje su genetski predisponirane. Kod celijakije, unos glutena izaziva reakciju tela koja oštećuje tanko crevo. To može dovesti do raznih simptoma, uključujući gastrointestinalne tegobe, kao što su dijareja, bolovi u stomaku, povraćanje, ali i nespecifične simptome kao što su umor, anemija, gubitak težine i kožni problemi. Ako se ne leči, celijakija može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući poremećaje apsorpcije hranljivih materija, osteoporozu, anemiju i povećan rizik od određenih vrsta raka. Lečenje uključuje strogu bezglutensku ishranu.
Nepočetna glutenska osetljivost (NCGS): Osobe s NCGS imaju simptome slične onima kod celijakije, kao što su gastrointestinalne tegobe, umor i glavobolje, ali nemaju karakteristična oštećenja creva kao što je slučaj kod celijakije. Tačni mehanizmi NCGS nisu do kraja jasni, ali isključivanje glutena iz ishrane može poboljšati simptome. NCGS nije povezan s ozbiljnim dugoročnim komplikacijama kao što su kod celijakije.
Važno je napomenuti da netolerancija na gluten ne predstavlja pretnju po život u smislu hitnih medicinskih situacija kao što je alergija na hranu, ali može značajno uticati na kvalitet života i zdravlje osoba koje je imaju. Ako sumnjate da imate netoleranciju na gluten ili bilo kakve simptome povezane s njom, važno je da se konsultujete s lekarom radi dijagnoze i saveta o ishrani i lečenju.
Imam veliki problem sa gasovima, naduvavanjem stomaka, nenormalnim podrigivanjem... Prije par mjeseci sam dobila potpuni zatvor (a prethodnog dana sam imala stolicu), nagon na stolicu a nemogućnost pražnjenja crijeva trajala je satima, uz strašne bolove. Riješeno je fizičkom intervencijom (bukvalno vađenje stolice) uz bolove jače od porođajnih. Nije se ponovilo više, na sreću. U međuvremenu mi je zbog problema sa visokim krvnim pritiskom i srcem otkriven i deficit D vitamina i manjak kalcija. Po receptu interniste pila sam po dvije tablete dnevno od po 4.000 IU, cijelo ljeto se izlagala suncu i nedavna analiza ponovo pokazuje da je D vitamin nizak. Napominjem da imam veliki čvor u štitnoj i jedan manji, T3 i TSH su pri donjoj granici ali ne i ispod nje. Uzrok deficita D vitamina nije otkriven pa vas molim za mišljenje da li postoji mogućnost da mi sve ove probleme pravi gluten? Hvala
Draga Slađana,
Iz vašeg opisa može se zaključiti da imate nekoliko zdravstvenih problema i simptoma koji se mogu povezati s različitim uzrocima. Deficit vitamina D i nizak krvni pritisak, kao i problemi sa štitnom žlezdom, mogu doprineti nekim od simptoma koje ste naveli.
Što se tiče intolerancije na gluten (celijakija ili osjetljivost na gluten), ona može izazvati gastrointestinalne simptome kao što su nadutost, gasovi, dijareja i abdominalni bol kod osoba koje su osetljive na gluten. Međutim, ovi simptomi obično prate i simptome kao što su gubitak težine, umor i problemi sa apetitom. U slučaju celijakije, često se javljaju i specifični gastrointestinalni simptomi kao što su proliv.
S obzirom na složenost vašeg zdravstvenog stanja i različite simptome koje ste naveli, važno je da se konsultujete sa svojim lekarom kako biste razjasnili uzrok vaših problema i dobili odgovarajuće testove i dijagnoze. Lekar će moći da vas uputi na testove na intoleranciju na gluten, ako smatra da bi to moglo biti relevantno za vaše simptome, kao i da isključi druge moguće uzroke vaših problema. Samo precizna dijagnoza može vam pomoći da razumete i rešite svoje zdravstvene izazove.